Priština, 6. jul 2022.

(Provera u odnosu na izgovoreni tekst)

Dobar dan svima,

Predsednice Osmani,

Hvala vam što ste nas počastvovali svojim prisustvom i hvala na veoma jasnoj i snažnoj poruci. Hvala vam svima na prisustvu i što ste izdvojili vremena da nam se danas pridružite.

Od kraja svog izvršnog mandata u kosovskom pravosudnom sistemu u junu 2018. godine, Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, poznata i kao EULEX, nadgleda, podučava i savetuje kosovske institucije vladavine prava. Nastojimo da to činimo na transparentan način, deleći naše glavne nalaze sa kosovskim institucijama vladavine prava, koje su danas ovde, kao i sa opštom javnošću.

Na osnovu svog robusnog praćenja čitavog lanca pravosudnog sistema, Misija je do sada objavila pet izveštaja. Uz svaki izveštaj pružamo konkretne i operativne preporuke našim kolegama, bilo da se radi o Policiji Kosova, pravosuđu ili korektivnoj službi. Mnoge od tih preporuka ne zahtevaju izmene u zakonodavstvu, već se mogu primeniti jednostavno kroz prilagođavanje pravila i procedura nadležnih institucija. One su praktične i orijentisane na rezultate.

Ovaj specijalni izveštaj, koji danas predstavljamo, posvećen je žrtvama seksualnog nasilja, posebno silovanja, čija je potraga za pravdom, ne samo ovde na Kosovu, već svuda, još uvek prečesto bez odgovora, bezrazložno odložena ili čak poricana.

Izveštaj se zasniva na nalazima Misije proisteklim iz praćenja postupanja pravosudnog sistema sa slučajevima seksualnog nasilja na Kosovu. On ne pokriva slučajeve silovanja koji su počinjeni tokom rata na Kosovu, iako se u izveštaju mogu naći neka zapažanja i preporuke, koji bi se mogli primeniti i na sistematsko silovanje žena i muškaraca, dečaka i devojčica tokom sukoba.

Ovaj izveštaj je deo šireg napora EULEX-a da podrži kosovske institucije u rešavanju nasilja nad ženama uopšte, a posebno silovanja. Ovo je u skladu sa zahtevima Istanbulske konvencije, kako je upravo objasnila predsednica Osmani.  Izmenom Ustava u septembru 2020. godine – pod vašim vođstvom, kao predsednice Skupštine, predsednice -  Kosovo je preuzelo snažnu obavezu da ispuni ove obaveze.  A u vašem pismu – gospođo predsednice – upućenom visokom predstavniku i potpredsedniku Evropske komisije, Žosepu Borelju Fonteljesu, 14. juna 2021, vi, predsednice Osmani, izričito ste pozvali EULEX Kosovo da podrži primenu Istanbulske konvencije, te je, na mnogo načina, ovaj današnji izveštaj zasluga vaše inicijative.  

Tokom protekle godine, Misija se angažovala u nekoliko aktivnosti, od sprovođenja kampanja za podizanje svesti o takozvanom geslajtingu (pravljenje ludim) i vezi između prava na imovinu i nasilja u porodici, do doprinosa izradi programskih strategija i dokumenata, poput nove Nacionalne strategije i Akcionog plana za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koja je usvojena, - i čestitam Vladi Kosova na tome – kao i izradi smernica, konkretnije smernica za uspostavljanje sistema upućivanja za rešavanje seksualnih krivičnih dela.

Seksualno nasilje, posebno silovanje – kao što svi znate - onima koji ga prožive ostavlja duboke fizičke i psihičke ožiljke. Pretrpljena trauma se nikada ne može u potpunosti izmeriti forenzičkim instrumentima, izveštajima kao što je ovaj ili statistikom. Međunarodni standardi o ljudskim pravima, uključujući Istanbulsku konvenciju, postavljaju jasne obaveze domaćim vlastima u svim zemljama da spreče seksualno nasilje, krivično gone zločine, pruže zaštitu žrtvama i ponude pravnu zaštitu.

Veoma često pravosudni sistem ne daje dovoljan prioritet žrtvama silovanja – i ne govorim samo o Kosovu. A one, žrtve, moraju da izdrže dug i komplikovan pravni proces. Prečesto se njihovi predmeti odbacuju zbog nedostatka materijalnih dokaza ili iz proceduralnih razloga. Stoga je potreban takozvani „pristup zasnovan na žrtvama“. Dakle, ponovo nešto što je predsednica upravo pomenula.

To je kontroverzna odluka i sudska praksa na osnovu zakonodavstva u Švedskoj još uvek je u razvoju, ali verujem da nam je dužnost da razmotrimo kako da prevaziđemo nedostatak osuđujućih presuda u slučajevima silovanja.

Seksualno nasilje nije privatna stvar; ono je rezultat nejednakih odnosa moći i rodne nejednakosti. Rodno zasnovano nasilje predstavlja kršenje ljudskih prava.

Inicijalno postupanje sa žrtvama seksualnog nasilja je od suštinskog značaja. I, ne zaboravimo da to nije samo nasilje nad ženama i devojčicama. Muškarci i dečaci su takođe izloženi seksualnom nasilju i zlostavljanju, posebno u sukobima, ali i u porodici. Ovo je ponekad još veći tabu za razgovor.

Među inicijativama na kojima ova Misija trenutno radi, pomenuo bih da smo izradili mapu puta za uspostavljanje specijalizovanih službi za podršku žrtvama seksualnog nasilja. Štaviše, Misija trenutno podržava radnu grupu za izradu Nacionalnog protokola za krivična dela seksualnog nasilja, koju je u martu ove godine osnovalo Ministarstvo pravde. I drago mi je što danas ovde vidim nekoliko članova te radne grupe.

Kratak program današnjeg događaja pruža priliku visokim predstavnicima nadležnih institucija, Policije Kosova, Instituta za sudsku medicinu, Tužilačkog saveta i Sudskog saveta, da prokomentarišu konkretne preporuke sadržane u ovom izveštaju.

Nakon sesije pitanja i odgovora, ministarka pravde, gđa Aljbuljena Hadžiju, rezimiraće i predstaviti  put napred iz perspektive njenog ministarstva, Ministarstva pravde.

Nadam se da ćemo danas imati dobru diskusiju i pozivam i vas i publiku da postavite pitanja i nadam se da ćemo moći da damo neke odgovore.

Hvala vam na pažnji i prisustvu.