Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) podržala je Forum za žene, mir i bezbednost 2022, koji je 22. i 23. oktobra organizovao Ured predsednice Kosova.

Prvo izdanje Foruma okupilo je lidere, stručnjake, akademike, predstavnike civilnog društva, influensere, mlade i druge interesne grupe kako bi razgovarali o važnoj vezi između žena, mira i bezbednosti

Kao deo posvećenosti Misije pružanju podrške kosovskim institucijama u borbi protiv seksualnog nasilja, šef EULEX-a, Lars-Gunnar Wigemark, vodio je 23. oktobra panel diskusiju „Kuga nasilja nad ženama tokom ratova i posledice“.

Panel je sačinjavala grupa veoma raznolikih i iskusnih govornika, odnosno stalna predstavnica Finske pri Savetu Evrope Nina Nordstrom, zamenica ministra pravde Nita Šalja, bivši specijalni izvestilac UN za nasilje nad ženama, njegove uzroke i posledice, Dubravka Šimonović, vanredna docentkinja za međunarodne i javne poslove na Univerzitetu Kolumbija, Tanya Domi, bivša direktorka programa u NVO Ženska prava, Tijana Simić LaValley i izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, Luljeta Demoli.

Šef EULEX-a je otvorio diskusiju podsećajući na značaj instrumenata kao što su Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, takođe poznata i kao Istanbulska konvencija, i Agenda za žene, mir i bezbednost u zaštiti i unapređenju prava žena i rodne ravnopravnosti.

Wigemark je podvukao da su rodna pitanja na vrhu dnevnog reda Evropske unije. „Imamo akcioni plan za pitanja rodne ravnopravnosti i želeo bih da istaknem da se u tom okviru EU mnogo radi; postoji mnogo projekata koji su pokrenuti“, dodajući kako se više može učiniti daljom integracijom ovih pitanja.

Stalna predstavnica Finske pri Savetu Evrope, Nina Nordstrom otvorila je diskusiju čestitajući Kosovu što je u svoj Ustav uvrstilo odredbe Istanbulske konvencije. „Istanbulska konvencija je zaista pravno obavezujući instrument, koji je važan i sa stanovišta žena, mira i bezbednosti. Sada možemo nadopuniti programa za Žene, mir i bezbednost donošenjem pravno obavezujućih standarda. I funkcioniše; isporučuje; spasava živote žena i dece.”

Nordstrom je dalje podvukla da je, sveukupno, došlo do stvarnog poboljšanja u primeni konvencije pružanjem u pružanju specijalističkih usluga žrtvama, kao što su medicinska podrška, forenzički pregledi, skladištenje DNK ili savetovanje.

Dubravka Šimonović je podsetila kako se, dok je bila specijalni izvestilac UN za nasilje nad ženama, njegove uzroke i posledice, fokusirala na alate i strategije za implementaciju Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama i miru i bezbednosti.

Takođe je izradila tematski izveštaj o silovanju kao kršenju ljudskih prava, kao ratnom zločinu i kao kršenju međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava, razvijajući na taj način model krivičnog gonjenja silovanja.

„Tada sam uvidela koliko je važno imati glas. Obraćala sam se Savetu bezbednosti, Generalnoj skupštini, Savetu za ljudska prava, ali ono što sam takođe shvatila jeste da nije dovoljno imati glas. Davala sam preporuke, izveštaje, ali oni nisu uzimani u obzir“, kazala je Šimonović i dodala kako „Pored glasa, treba da se udružimo, da udružimo snage i da nađemo prave preporuke da bismo nastavili sa sprovođenjem svih onih instrumenata koje smo razvili.”

Vanredna docentkinja za međunarodne i javne poslove na Univerzitetu Kolumbija, Tanya Domi, prokomentarisala je trenutno zabrinjavajuće stanje žena širom sveta: „Postoji sve veća karakteristika ovog ugnjetavanja u porodici, a takođe postoji talas terora nad ženama; a druga grupa žena u opasnosti su pripadnice LGBTQ.”

Domi smatra da CEDAW ne sprečava zločine: „Jedna od stvari koje vidim je jaz u dimenziji ljudskih prava u prevenciji zverstava. i to sada iznosim zbog terora koji se nanosi“, istakla je Domi.

Zamenica ministra pravde, Nita Šalja, istakla je da žene trpe nesrazmeran teret ratova, posebno u pogledu pitanja nasilja nad njima.

„Služeći kao nacionalni koordinator za nasilje u porodici, mislim da je važno obezbediti institucionalnu perspektivu o intervencijama za sprečavanje i rešavanje nasilja nad ženama na Kosovu, kao i o izazovima koji predstoje u vezi sa ovim suštinskim ciljem javne politike“, kazala je Šalja, dodajući kako je „dobro dokumentovana pojava da postkonfliktne zajednice doživljavaju veće stope nasilja u porodici“.

Šalja je takođe istakla: „Prepoznajući ozbiljnost fenomena nasilja u porodici i razloge koji stoje iza njega, usmerili smo naše napore kako bismo obezbedili da se pravni, ali i kulturni okviri i okviri usluga podrške ojačaju sa kapacitetom da obezbede odgovor na nasilje u porodici, koji je delotvoran i usmeren na žrtvu.”

Govoreći o slučajevima seksualnog nasilja, izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, Luljeta Demoli, izjavila je da se nakon rata na Kosovu, slučajevima seksualnog nasilja nad ženama nije poklanjala odgovarajuća pažnja.

„O ovim slučajevima se dugo nije otvoreno razgovaralo. Ovo ćutanje ima vezu sa posledicama koje danas vidimo u našem društvu. Sada se raspravlja o ovim slučajevima, ali je veoma teško videti da, kada nakon 23 godine žene koje su silovane tokom rata svedoče o tome šta im se dogodilo, postaju retraumatizovane tako što moraju ponovo da ispričaju svoja užasna iskustva“, kazala je Demoli.

Govoreći o svim oblicima nasilja nad ženama i neuključenosti žena u sve delove društva, bivša direktorka programa u NVO Žensko pravo, Tijana Simić LaValley je kazala: „Ono što uvek volim da istaknem, na ovim forumima i svuda drugde, jeste da postoji ogromna korelacija među ženama u pregovorima, rodno zasnovanom nasilju, ženama u ekonomiji i socijalnim poslovima. Postoji ogromna korelacija između ovih faktora i komponenti. Ne možemo da govorimo o rodno zasnovanom nasilju i da ne radimo holistički i na ovim drugim stvarima“, rekla je Simić LaValley i dodala da „je ostvaren napredak, ali nam je potrebno više žena u pregovorima, jer, kao što pokazuju mnogi empirijski dokazi, ne može biti mira bez učešća žena.”

U zaključku, svi govornici panela su se složili da postoji primetan jaz između postojećih međunarodnih konvencija i realnosti na terenu, te je imperativ uključiti žene za sto za kojim se donose odluke i politike o njima i za njih.

Da bi dodatno podržao Forum za žene, mir i bezbednost, EULEX je napravio kreativnu instalaciju u cilju podizanja svesti među mladim devojkama i ohrabrivanja istih da teže da postanu liderke u oblasti vladavine prava. Desetine mladih pridružilo se inicijativi i napravilo prelepe fotografije.

Misija se takođe pridružila kampanji na društvenim mrežama, koju je organizovala Kancelarija Evropske unije na Kosovu, sa porukom šefa EULEX-a: „Žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja na Kosovu uglavnom su žene i devojke. Agenda za žene, mir i bezbednost poziva na prevenciju i zaštitu od takvog nasilja i delotvorna obeštećenja za žrtve. Pomoć koju EULEX pruža kosovskim institucijama u borbi protiv seksualnog nasilja i rodno zasnovanog nasilja jedna je od glavnih komponenti posvećenosti naše Misije sprovođenju Agende za žene, mir i bezbednost i unapređenju rodne ravnopravnosti“.

Link do kompletne diskusije: https://www.facebook.com/PresidencaRKS/videos/614158610495745