Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i Korektivna služna Kosova (KSK) predstavili su 17. novembra u Kinu Armata u Prištini kratki film „Promena“: snažan podsetnik na važnost procesa rehabilitacije i reintegracije maloletnika u sukobu sa zakonom.

U produkciji EULEX-a u saradnji sa KSK , „Promena“ je inspirisana stvarnim iskustvom bivšeg maloletnika u sukobu sa zakonom, koji se uspešno rehabilitovao i reintegrisao u društvo, zahvaljujući stručnoj podršci koju mu je pružilo kvalifikovano osoblje KSK u Korektivnom centru za maloletnike u Lipljanu.

Otvarajući skup, ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiju, zahvalila se svim partnerima koji podržavaju rad institucija u oblasti maloletničkog pravosuđa i potvrdila potrebu da se nastavi sa ulaganjem u programe rehabilitacije i reintegracije maloletnika.

„Dobro obrazovanje od najranijeg uzrasta, kulturne aktivnosti, integracija i socijalizacija sa drugima, ekonomsko blagostanje i ravnopravnost sa drugom decom, neophodni su uslovi za svakog čoveka, kako bi dete imalo pravilni rast i razvoj u svim pravcima”, kazala je ministarka, dodajući: „Greške maloletnika koje su ih dovele u korektivne centre su popravljive i potrebna nam je ozbiljna i odgovarajuća posvećenost da ih ponovo vratimo integrisane u društvo, i da im ne narušimo njihove snove i ambicije za život, profesiju i za doprinos koji će dati društvu i svojoj zemlji“.

Šef Misije EULEX Kosovo, Lars-Gunnar Wigemark, podsetio je na zajedničku obavezu za suzbijanje stigma o boravku u korektivnim ustanovama, sa kojom često moraju da se suočavaju maloletnici koji pokušavaju da se reintegrišu u društvo.

Wigemark je objasnio i kako je potreba za posebnim pravosudnim sistemom za maloletnike zasnovana na univerzalno priznatoj činjenici da se deca razlikuju od odraslih po svom fizičkom i psihičkom razvoju, a te razlike ih čine manje krivim kada dođu u sukob sa zakonom.

„Kao što svi znate, maloletnici koji počine krivična dela, često su i sami žrtve sredine u kojoj žive. Njihovo ponašanje je često posledica poteškoća sa kojima se susreću i sa kojima ne mogu da se izbore. Iz tog razloga, maloletnicima su potrebni posebna pažnja i zaštita, i, kao možda najvažnije, kvalifikovana, posvećena i brižna podrška tokom čitavog njihovog rehabilitacionog puta“, kazao je Wigemark.

Specifična karakteristika sistema maloletničkog pravosuđa, koja proističe iz kosovskog Zakona o maloletničkom pravosuđu, su takozvane ‘diverzione mere’, koje, kada se pravilno primenjuju, mogu sprečiti, kad god je to moguće, pokretanje sudskog postupka protiv maloletnog prestupnika.

Šef EULEX-a je naglasio da je Misija tokom protekle godine pratila i ocenjivala primenu ovih mera: „Podaci o primeni ovih 'diverzionih mera' dobijeni od osnovnih tužilaštava i od Probacione službe Kosova, nisu mnogo ohrabrujući: oni zapravo pokazuje da je između 2019. i 2021. godine došlo do smanjenja broja primenjenih diverzionih mera“, kazao je Wigemark.

Službenica Korektivne službe Kosova, Magbulje Redžepi, objasnila je kako je nastala ideja o filmu, dodajući da je projekat, koji je realizovan sa grupom „SHPREHU SHLIRE”, dobitnikom UNICEF-ovog projekta „PODIJUM”, imao za cilj podizanje svesti mladih o posledicama izazvanim upotrebom opojnih droga i rasvetljavanje procesa rehabilitacije maloletnika.

Nadam se da će ovaj film doprineti sprečavanju upuštanja mladih u upotrebu opojnih droga“, podvukla je Redžepi i dodala: „Zatvor nije idealno mesto da se ljudi promene, ali ako se to desi onda se mora raditi na reintegraciji maloletnika.”

Nakon projekcije filma, zamenjujući generalni direktor KSK, Sami Gaši, direktor Korektivnog centra u Lipljanu, Ali Gaši, šefica Korektivne jedinice EULEX-a, Ritva Vahakoski i službenik za zaštitu deteta u UNICEF-u, Afrim Ibrahimi, razgovarali su o trenutnom stanju i glavnim izazovima maloletničkog pravosuđa na Kosovu.

Zamenjujući generalni direktor KSK, Sami Gaši, podvukao je da je pravilna briga o mladima koji su došli u sukob sa zakonom jedna od najosetljivijih i najbitnijih odgovornosti poverenih Korektivnoj službi.

„Mladi su okosnica budućnosti zemlje, stoga su dostignuća društva u budućnosti u njihovim rukama. Prema tome, naša je odgovornost da brinemo o njima u svakoj fazi njihovog života. Shodno tome, budućnost društva je predodređena njihovim blagostanjem”, kazao je Gaši.

Direktor Korektivnog centra za maloletnike u Lipljanu, Ali Gaši, podsetio je na važan posao koji je osoblje KSK radi kako bi maloletnici bili bezbedni i sigurni, dok istovremeno omogućava proces njihove rehabilitacije i reintegracije.

Gaši je posebno ukazao na suštinsku ulogu obrazovanja kako u sprečavanju kriminalnog ponašanja tako i u podršci reintegraciji maloletnika: „Tesno sarađujemo sa Ministarstvom prosvete, nauke, tehnologije i inovacija, opštinskim sudovima, sa kojima zajedno organizujemo osnovno i srednje obrazovanje, pri čemu, na osnovu zakona, svaka institucija, mala i velika, ima dužnosti i odgovornosti. U okviru Korektivne službe Kosova imamo dve škole u ​​kojima se odvija nastava“, naveo je direktor Korektivnog centra za maloletnike i dodao: „Radićemo na tome da, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije svim maloletnicima koji imaju privilegije, omogućimo i školovanje u javnim školama i smatramo da se njihovo uključivanje u javne škole može ostvariti 100%, kao i njihova rehabilitacija i resocijalizacija“.

Šefica EULEX-ove Korektivne jedinice, Ritva Vahakoski, istakla je kontinuiranu podršku koju EULEX pruža osoblju KSK, uključujući Korektivni centar za maloletnike i Obrazovno-korektivni u Lipljanu, koja je usredsređena na rešavanju uočenih uzroka delinkvencije na osnovu pojedinačne ocene rizika i potreba.

Vahakoski je takođe podvukla potrebu za ulaganjem u obrazovne programe, koji mladim prestupnicima pružaju osećaj nade, i stručnu obuku: „Napori da se promoviše uzdržavanje od kriminala nisu isključiva odgovornost jedne ustanove. Neophodna je stalna saradnja između sistema krivičnog pravosuđa i resursa u zajednici, uključujući policiju, tužilaštvo, korektivne ustanove, probacionu službu i organizovanje zajednice."

Službenik UNICEF-a za zaštitu deteta, Afrim Ibrahimi, predstavio je rad UNICEF-a u oblasti maloletničkog pravosuđa: „U Lipljanu, u vaspitno-korektivnom centru, uspostavili smo i razna radna mesta uz zajedničku podršku UNICEF-a i kancelarije Evropske unije“ objašnjavajući kako se to radi „da bi se ojačale njihove životne veštine, ali i zanatske i stručne veštine, da bi se mladi rehabilitovali i da bi sprečio proces ponavljanja prestupa, koje se često dešava među maloletnicima u sukobu sa zakonom“.

Od svog osnivanja 2008. godine, Korektivna jedinica EULEX-a je stalni partner KSK-u.

Danas, KJ EULEX-a podržava napore KSK na razvoju tima profesionalnog višeg rukovodstva i na obezbeđivanju rehabilitacije zatvorenika u bezbednom i sigurnom okruženju kroz praćenje, mentorstvo i savetovanje. Ovo se postiže zahvaljujući redovnom i mobilnom prisustvu korektivnih stručnjaka EULEX-a u svih 11 korektivnih ustanova na Kosovu, kao i kroz brojne sastanke sa osobljem KSK. Od 2021. godine, EULEX takođe podržava Probacionu službu Kosova (PSK).

Pogledajte celi film: https://www.eulex-kosovo.eu/?page=3,11,2682

Pogledajte celu diskusiju: https://www.facebook.com/EULEX.KOSOVO/videos/859814282133973

Izlaganje šefa Misije EULEX Kosovo

Poštovana ministarko pravde,

Poštovani vršioče dužnosti zamenika direktora Korektivne službe Kosova,

Poštovani ambasadori,

Poštovane kolege, dame i gospodo,,

Hvala vam što ste nam se pridružili ovog popodneva.

Danas je poseban dan za nas u EULEX-u, ali i za naše kolege u Korektivnoj službi Kosova, sa prvom projekcijom kratkog filma pod nazivom „Promena“. Ovo je prvi put da se javno prikazuje.

Film je producirao EULEX u saradnji sa Korektivnom službom Kosova, koja je jedan od naših glavnih partnera na Kosovu, a inspirisan je stvarnim iskustvom maloletnika koji je bio u sukobu sa zakonom, a koji se uspešno rehabilitovao i reintegrisao u društvo.

Film „Promena“ traje samo 11 minuta, ali uveravam vas da vas njegova moćna poruka neće ostaviti ravnodušnim.

Kao što svi znate, maloletnici koji počine krivično delo su najčešće i sami žrtve sredine u kojoj žive. Njihovo ponašanje je često posledica teškoća sa kojima se suočavaju i sa kojima ne mogu da se izbore. Ovo nije slučaj samo na Kosovu, već u svim našim društvima.

Zbog toga im je potrebna posebna pažnja i zaštita i što je najvažnije, kvalifikovana, posvećena i brižna podrška tokom čitavog puta rehabilitacije.

Govorimo o licima koja se, zakonski, još uvek definišu kao deca.

Konvencija UN o pravima deteta, koja je deo kosovskog pravnog okvira, prepoznaje potrebu za odvojenim pravosudnim sistemom za maloletnike. Sa njima se ne može postupati kao sa bilo kojim odraslim prestupnikom.

Ovo se zasniva na opšte priznatoj činjenici da se deca po fizičkom i psihičkom razvoju razlikuju od odraslih i da ih te razlike čine manje krivim kada dođu u sukob sa zakonom.

Ako je krajnji cilj bilo koje kazne uspešna rehabilitacija prestupnika, onda je ovo je još važnije kada su u pitanju maloletnici: jer imaju ceo život pred sobom.

Zatvori nisu mesto za maloletnike i sistem maloletničkog pravosuđa treba da teži dobrobiti sve dece, da se usredsredi na to da oni budu bezbedni i, ponovo, na njihovu reintegraciju u društvo kome pripadaju.

Međutim, vrlo često, maloletnici koji pokušavaju da se reintegrišu u društvo bore se da pronađu posao ili čak da ih prime u obrazovne ustanove zbog stigme vezane za boravak u korektivnom centru.

Ovo se dešava čak i ako su uspešno završili proces rehabilitacije, na primer, stekli određene poslovne veštine ili napredovali u učenju.

Ova pojava, ponovo, nije jedinstvena na Kosovu, već je simptom rasprostranjenog mišljenja da ako je neko počinio krivično delo, on ili ona ne može biti rehabilitovan/a.

Veliki deo rada Korektivne jedinice EULEX-a zajedno sa Korektivnom službom Kosova, usredsređen je na pružanje podrške posvećenom i angažovanom osoblju Korektivnog sistema kosova u suprotstavljanju ovoj pretpostavci da, ako jednom počinite krivično delo, onda ste uvek kriminalac, i dokazivanju da je pogrešna.

Borba protiv ove stigme zajednička je odgovornost celog društva: konkretno, obrazovni sistem, privatni sektor, civilno društvo, kao i međunarodne organizacije, koje ja predstavljam, takođe imaju svoju ulogu u tome.

Nadam se da će ovaj kratki film, koji ćemo danas gledati i inspirativna priča koju opisuje, doprineti borbi protiv stigme i pokazati da ako dobiju pravu podršku, maloletnici mogu i menjaju svoje živote.

Pre nego što završim, dozvolite mi da ovaj događaj iskoristim kao priliku da kažem nekoliko reči o nekim od nalaza koji će biti sadržani u našem u predstojećem Izveštaju o nadgledanju pravosuđa, u pogledu načina postupanja sa maloletnicima uopšte.

Tokom protekle godine, ocenjivali smo primenu takozvanih „diverzionih mera“, predviđenih Zakonom pravde o maloletnicima, koji je veoma dobar zakon.

Kada se pravilno primenjuju, ove mere mogu sprečiti, kad god je to moguće, pokretanje sudskog postupka protiv maloletnog prestupnika, pomoći njegovu rehabilitaciju i reintegraciju u zajednicu i na taj način sprečiti recidivističko ponašanje, odnosno ponovno izvršenje krivičnog dela.

Međutim, podaci dobijeni od osnovnih tužilaštava i od Probacione službe Kosova, koji se odnose na primenu ovih ‘diverzionih mera’, nisu vrlo ohrabrujući. Ti podaci zapravo pokazuju da je između 2019. i 2021. godine došlo do smanjenja broja primenjenih diverzionih mera.

Među nalazima našeg nadgledanja ističe se izuzetno ograničena primena veoma važne diverzione mere, takozvane ‘policijske opomene’. Ovih dana svi slušamo o policijskim opomenama, znate na šta mislim.

Ova mera je snazi od 2018. godine i namenjena je rešavanju sitnih krivičnih slučajeva, kada policija i tužilac odluče da dalja istraga nije potrebna i da bi maloletniku opomena bila dovoljna da shvati težinu krivičnog dela, da se pokaje i da se ubuduće uzdrži od sličnog ponašanja.

Stoga, mi kao Misija, želimo da pozovemo tužioce i policiju da maksimalno iskoriste ‘diverzione mere’ kako je propisano zakonom, uključujući ‘policijsku opomenu, jer pravilna primena diverzionih mera igra suštinsku ulogu u zaštiti maloletnika od suočavanja sa društvenom stigmom o zatvoru, i omogućavanju možda boljeg života.

Hvala vam na pažnji.