Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) podržala je 15. marta organizovanje radionice o primeni Zakona o pristupu javnim dokumentima, koja je okupila 61 sudiju, tužioca, službenika Policije Kosova i druge predstavnike institucija vladavine prava.

Radionica „Pristup javnim dokumentima u posedu policije i pravosudnih institucija“ organizovana je zajedno sa Kosovskom agencijom za informacije i privatnost (AIP) i Akademijom pravde. Ona je imala za cilj detaljnu diskusiju o primeni Zakona o pristupu javnim dokumentima, analizu glavnih prepreka i izazova sa kojima se suočavaju institucije vladavine prava i razmatranje dobrih praksi.

Poverenica Agencije za informacije i privatnost Krenare Sogojeva-Dermaku je u svom uvodnom izlaganju istakla da se odobravanjem pristupa javnim dokumentima povećava kredibilnost javnih institucija: „Primena zakona o pristupu javnim dokumentima povećava poverenje u javne institucije s jedne, as druge strane, omogućava ostvarivanje prava građana na informisanost“.

Uprkos značajnim poboljšanjima u pristupu javnim dokumentima koje poseduju pravosudne institucije, poverenica je dodala da sudovi, tužilaštva, Policija Kosova i policijski inspektorat treba da proaktivno pružaju pristup javnim dokumentima, što je i njihova zakonska obaveza. „Sudovi, tužilaštva, Policija Kosova i Policijski inspektorat, uvek na osnovu statistika Agencije za informacije i privatnost, pokazali su povećanje institucionalne svesti u vezi sa pristupom javnim dokumentima“, rekla je Sogojeva-Dermaku.

Šef EULEX-a, Lars-Gunnar Wigemark je objasnio da pravo pristupa javnim dokumentima pripada svima bez diskriminacije. „Da bi se osiguralo ovo pravo, institucije treba da budu transparentne, odgovorne i proaktivne. Kada javne institucije postupaju na pristupačan, transparentan i odgovoran način, poverenje običnih građana - bez sumnje - raste. Građanima je teško da donesu informisanu odluku ili da se smisleno angažuju sa javnim institucijama, ako ne znaju šta te javne institucije rade. Stoga je omogućavanje pristupa javnim dokumentima, u skladu sa postojećim zakonodavstvom, od suštinskog značaja“, kazao je Wigemark.

Direktor Akademije pravde, Enver Fejzulahu objasnio je posvećenost Akademije unapređenju otvorene diskusije o ovoj relevantnoj temi: „Za nas kao Akademiju pravde, čast je i privilegija da imamo razmenu iskustava između institucija, sa različitim stručnjacima i praksama, u jednu jedinu svrhu: da unapredimo odgovornost i pružimo ono što nam je zakonska obaveza“, istakao je Fejzulahu.

Gzim Šalja, menadžer programa i viši pravni istraživač u Kosovskom institutu pravde govorio je o ustavnim i pravnim standardima zakona, fokusirajući se na pitanje uskraćivanja pristupa poverljivim dokumentima zbog pitanja javne bezbednosti i sigurnosti.

Šalja je istakao potrebu da se regulišu kriterijumi za odobrenje ili odbijanje pristupa javnim dokumentima, kako bi se osiguralo da se zakon sprovodi na ispravan način. „Najbolji način da se izgradi poverenje javnosti u institucije je transparentnost institucija. Iako zahtevi za pristup javnim dokumentima mogu predstavljati dodatni posao, oni govore o interesovanju javnosti za praćenje institucija, što je činjenica koja podiže institucionalnu transparentnost“, rekao je Šalja.

Bljerta Iberdemaj, pravna službenica i monitorka u BIRN, predstavila je neke slučajeve iz prošlosti u kojima je prekršeno pravo na pristup javnim dokumentima. Sa učesnicima je razgovarala i o konceptu javnog interesa: „Pristup građana javnim dokumentima kao osnovno pravo u demokratskom društvu znači poštovanje principa transparentnosti i odgovornosti. S obzirom na značaj vladavine prava u svakom demokratskom društvu, policija, tužilaštvo i sudovi moraju garantovati poštovanje ovog prava, što doprinosi povećanju poverenja i povećanju legitimiteta u očima građana”.

Zoran Šimić iz Jedinice za javno informisanje i komunikaciju Specijalizovanih veća Kosova (SVK) objasnio je funkcionisanje Javne pisarnice SVK, koja omogućava pristup u oko 4000 javnih evidencija o predmetima, kao što su nalozi za hapšenje, optužnice, odluke ili predlozi.

Radionica je završena izlaganjem izvršne direktorke Pokreta FOL, Medžide Demoli, koja je analizirala zakonske obaveze javnih institucija da postavljaju javne dokumente na svoje veb stranice, ocenjujući nivo usklađenosti pojedinih institucija vladavine prava u odnosu na ove zahteve i ukazujući na oblasti u kojima su neophodna poboljšanja. „Pristup javnim dokumentima je važna spona između građana i javnih institucija i kao takav mora se redovno održavati“, naglasila je Demoli.

Ova radionica je bila druga u nizu radionica koje imaju za cilj povećanje odgovornosti i transparentnosti institucija vladavine prava. Isti učesnici su 21. februara prisustvovali radionici: “Pravda naspram zaštite podataka o ličnosti”.