06. juli 2023. god.
Dana 6.jula u Štrpcu, Resursni centar za nestala lica na Kosovu i forumZDF su organizovali diskusiju koja se usredsredila na knjigu “Oteto detinjstvo – prikazi ratnog iskustva dece” koju je pripovedalo 10 roditelja i članova porodica dece koja su poginula ili nestala u poslednjem sukobu na Kosovu i dvoje dece koja su odrasla bez roditelja zbog ovog sukoba.
Valentina Vitali, savetnica EULEX-a za ljudska prava, govorila je na događaju koji je okupio članove porodica nestalih lica i članove lokalne zajednice, ističući svoje lične utiske nakon čitanja ove knjige: “Kao roditelju i kao kćerki, ali jednostavno kao i ljudskom biću, sve priče su mi bile veoma bliske i obuzela me je tuga, ali – da budem iskrena – bes i ljutnja prema počiniocima ovog besmislenog i nemilosrdnog nasilja. Ono što me je takođe zaista pogodilo jeste velikodušnost sa kojom su različiti protagonisti ove knjige podelili svoje priče i priču o svojoj deci i roditeljima sa svima nama. To mi je stvorilo osećaj zahvalnosti prema njima zato što su se otvorili i podelili svoja sećanja sa svima nama”.
“Čitanje ovih priča me je definitivno navelo na razmišljanje o odgovornosti koju mi, posebno međunarodno osoblje misija, imamo prema lokalnom stanovništvu kao i svim narodima na Kosovu”, rekla je Vitali i dodala da je od početka svog mandata 2008. godine do današnjeg dana EULEX pružao podršku institucijama Kosova u traženju i identifikaciji nestalih lica.
“Od početka EULEX-ovog mandata identifikovano je 27 dece, uključujući 24 Albanca i troje Srba. Starost ove identifikovane dece kreće se od 0 do 18 godina, sa prosečnom starošću od 12 godina”, objasnila je Vitali i dodala da se prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 131 dete još uvek vodi kao nestalo.
Upitana o međunarodnim konvencijama koje se odnose na decu i sukobe i zaštitu prava deteta, Vitali je navela da je najširi instrument o pravima deteta Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine: “Ova konvencija je postigla skoro univerzalnu ratifikaciju i insistiralo se da naoružane grupe ne bi trebalo da koriste decu mlađu od 18 gdona ni pod kojim okolnostima, pozivajući države da kriminalizuju takvu praksu”.
Vitali je istakla da međunarodna zajednica treba da radi više na prevenciji sukoba i njihovih znakova. Ona je naglasila da je krivično pravosuđe samo jedan od načina na koji društva mogu da se bave sa svojom prošlošću: “Veći akcenat je stavljen na inicijative za traženje istine, dokumentovanje činjenica, čuvanje uspomena, podizanju svesti među mladima. Organizacije civilnog društva na Kosovu su odigrale veoma važnu ulogu u ovom pogledu. Ova knjiga je odličan primer, a ostali sjajni primeri su rad Resurnog centra za nestala lica, Knjiga sećanja Fonda za humanitarno pravo (FHP), izložba FHP sa dečjim predmetima”.
Nakon diskusije, članovi porodica nestalih lica koji su bili prisutni na događaju izrazili su bol zbog gubitka, kao i potrebu da saznaju istinu o svojim najmilijima.