Stručnjaci iz Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) učestvovali su 1. i 2. novembra kao predavači u dvodnevnom programu specijalizovane obuke o ratnim zločinima u organizaciji Centra za humanitarno pravo na Kosovu i Akademije pravde, namenjene stručnom osoblju pravosudnih institucija Kosova koje radi u oblasti ratnih zločina, naime sudijama Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini, sudijama Apelacionog suda, kao i tužiocima i pravnim stručnjacima Specijalnog tužilaštva Kosova.

Od 2008. do juna 2018. godine, EULEX je imao izvršni mandat da istražuje, procesuira i presuđuje u predmetima ratnih zločina na Kosovu, i Misija je tokom celog izvršnog mandata EULEX-a nastojala da osigura odgovornost za ratne zločine. Nadovezujući se na ovo snažno znanje, šef EULEX-ovog Pravnog odeljenja, Paul Flynn, i EULEX-ov glavni službenik za tematsko nadgledanje predmeta po međunarodnom pravu, Petko Petkov, pozvani su da podele svoja znanja usredsređujući se na značaj posrednih dokaza u predmetima ratnih zločina, princip komandne odgovornosti, razliku između ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i istrage i suđenja u odsustvu.

Prvog dana, Flynn je započeo obuku predstavljajući značaj posrednih dokaza u predmetima ratnih zločina. Flynn je podsetio kako su posredni dokazi odigrali ključnu ulogu u istrazi, krivičnom gonjenju i presuđivanju ratnih zločina od kraja sukoba na Kosovu. On je naglasio da u teškim predmetima posredni dokazi postaju neophodni, jer se mogu koristiti kao dopuna drugim oblicima dokaza. „Posredni dokazi služe kao ključno sredstvo za konstruisanje koherentnog narativa, koji može pomoći da se povežu tačke između izolovanih činjenica i pruži jasnija slika događaja o kojima se govori u direktnom svedočenju“, objasnio je on, dodajući kako je: „Efikasna upotreba posrednih dokaza bez sumnje jedno takvo sredstvo, jer jača vladavinu prava. Ona šalje jasnu poruku da je čak iu najizazovnijim predmetima pravni sistem posvećen otkrivanju istine i pozivanju počinilaca na odgovornost za svoje postupke.”

Pored toga, Flynn je opisao izazove i složenost koji proističu iz primene principa komandne odgovornosti, koji bi u teoriji trebalo da služi kao ključni instrument za pozivanje vođa i nadređenih na odgovornost za ratne zločine, koje su počinili njihovi podređeni.

Tokom drugog dana, Petkov se obratio učesnicima objašnjavajući pravne razlike između ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i pojašnjavajući da ova dva pojma predstavljaju različite pravne kategorije, od kojih svaka ima jedinstvene karakteristike i implikacije. „Duboko razumevanje je neophodno da bi se omogućilo precizno tumačenje i primena međunarodnog prava u različitim kontekstima“, kazao je Petkov, ističući da ratni zločini mogu uključivati pojedinačna dela i ne moraju nužno predstavljati deo sistematskog napada na civilno stanovništvo, dok zločini protiv čovečnosti zahtevaju sistematski i rasprostranjeni napad na civile, što ukazuje na viši stepen organizovanosti i planiranja.