Evropska unija predstavlja jedistveno politicko i ekonomsko partnerstvo izmedu 27 demokratskih evropskih zemalja, ciji je cilj osiguranje mira, prosperiteta i slobode za svojih 500 miliona gradana, u pravednijem i bezbednijem svetu.
To je struktura koja je u stalnom razvoju i koja nema istorijski presedan. Primarno zakonodavstvo EU su sporazumi potpisani izmedu zemalja clanica. Ti sporazumi propisuju osnovnu politiku EU, utvrduju njenu institucionalnu strukturu, zakonodavnu proceduru i ovlašcenja. Neki od glavnih sporazuma su: Rimski sporazum o EEZ (1957), Jedinstveni evropski akt (1986), Mastrihtski sporazum (1992), Amsterdamski sporazum (1997) i Lisabonski sporazum (2007).
Glavne institucije EU su: Evropski parlament, Savet Evrope, Savet Evropske unije i Evropska komisija.
Biraju ga na svakih pet godina gradani Evropske unije da predstavlja njihove interese. Glavne dužnosti Evropskog parlamenta (EP) su da usvaja evropske zakone koje predlaže Evropska komisija. EP tu odgovornost deli sa Savetom Evropske unije. Parlament i Savet takode dele zajednicko ovlašcenje za usvajanje godišnjeg budeta EU. Glavno zasedanje parlamenta održava se u Strazburu (Francuska), a ostala zasedanja u Briselu (Belgija). (http://www.europarl.europa.eu/)
Cine ga šefovi država ili vlada zemalja clanica, zajedno sa svojim predsednikom i predsednikom komisije. Visoki predstavnik Unije za zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku ucestvuje u njegovom radu. Savet Evrope definiše opšte politicke pravce i prioritete Evropske unije. Nema zakonodavnu funkciju. Savet Evrope se sastaje dvaput godišnje na svakih šest meseci a saziva ga njegov predsednik. Ukoliko situacija tako zahteva, predsednik može sazvati specijalni sastanak. Predsednicki mandat traje dve i po godine i može biti jednom obnovljen. Savet Evrope se uglavnom sastaje u Briselu. http://www.european-council.europa.eu/
Glavni je organ EU za donošenje odluka. Sa Evropskim parlamentom deli ovlašcenje za usvajanje zakona EU. Savet EU se sastoji od ministara nacionalnih vlada svih zemalja clanica EU. Sastancima prisustvuju ministri onih resora i oblasti koje su tema odredenih razgovora. Svakih šest meseci, druga država clanica preuzima takozvano predsedništvo nad EU, što znaci da ta država presedava tim sastancima i odreduje opštu politicku agendu. Rotirajuce predsedništvo se ne primenjuje na Savet za spoljne poslove, kojim presedava Visoki predstavnik EU za zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku. http://www.consilium.europa.eu/
Izvršni je organ EU i predstavlja interese EU kao celine. Ona izraduje nacrte predloga za nove evropske zakone, koje nakon toga predstavlja Evropskom parlamentu i Savetu. Ona sprovodi zajednicku politiku EU i upravlja njenim fondovima i programima. Komisija takode ima ulogu „cuvara sporazuma“, i obezbeduje da se svaka zemlja pridržava sporazuma i zakona EU. Ona može preduzeti mere protiv prekršioca ovih pravila, ukoliko je potrebno izvesti ih pred Evropskim sudom pravde.
Komisiju cini 27 komesara – po jedan iz svake zemlje clanice EU. Predsednika komisije biraju vlade 27 zemalja clanica EU, koga odobrava Evropski parlament. Oni ne predstavljaju vlade svojih nacionalnih zemalja. Umesto toga, svaki od njih je odgovoran za odredenu oblast politike EU. Mandat svakog od njih traje pet godina. http://ec.europa.eu/
