21. februar 2014. god.
Smatrate da niste imali fer tretman tokom sprovođenja izvrnih funkcija EULEX-a na Kosovu? Kome biste se obratili? Postoji li neko ko bi bio spreman da vas saslua i da zaista učini neto povodom vae albe?
Upoznajte Magdu Mjerzevsku, predsednicu Komisije za Reviziju Ljudskih Prava, KRLJP, koji se nalazi u srcu Pritine. Ona će moda moći da vam pomogne. Komisija kojom predsedava je jedno nezavisno telo, takoreći neka vrsta spoljnjeg psa čuvara. Komisija je uspostavljena 2010. godine kako bi ocenjivala primenu međunarodnih normi i standarda ljudskih prava od strane EULEX-a tokom vrenja izvrnih funkcija. Ovo je prvi put da neka misija Evropske unije, zbog svog izvrnog mandata, podlee takvom nadzornom mehanizmu.
"Bilo koje lice, organizacija ili grupa mogu
da nam podnesu albe ako smatraju da su njihova ljudska prava bila
prekrena od strane EULEX-a", kae Magda.
"Ako neki građanin smatra da su policajci
EULEX-a, carinici ili tuioci ugrozili njihova prava, onda mi stupamo na
scenu. Dunost odbora je da utvrdi činjenice, utvrdi postojanje
prekraja ljudskih prava i da zatim preporuči odgovarajuće postupke koji
se mogu primeniti za reavanje problema ", dodaje Magda.
Kada KRLJP utvrdi da je zaista dolo do
povrede ljudskih prava, onda se nalaz saoptava efu misije i podnosiocu
albe i objavljuje se na vebsajtu KRLJP-a. Osim toga, ti nalazi mogu da
sadre i neobavezujuće preporuke za postupke koje moe da preduzme ef
misije kako bi reio i ispravio utvrđena krenja ljudskih prava. Ovo je
jedan revolucionaran događaj u međunarodnom pravu da osim drava
takođe i međunarodne organizacije koje vre izvrne funkcije budu
pozivane na odgovornost za bilo koja krenja ljudskih prava. S tim u
vezi, odbor ne samo da reava moguća krenja ljudskih prava na koja su
se alili podnosioci albi, već i unapređuje transparentnost i
kredibilitet EULEX-a kao međunarodne organizacije koja se upoređuje sa
istim standardima koje sama promovie.
Međutim, KRLJP ne moe da rei sve vae probleme.
"Primamo brojne albe koje se odnose na samo
trajanje reavanja predmeta koji se nalaze pred kosovskim sudovima.
Uprkos često citiranoj pravnoj maksimi (koja se pripisuje britanskom
premijeru iz 19-og veka Vilijamu Gledstounu) 'Zakasnela pravda je
uskraćena pravda', mi nemamo ovlaćena da pomognemo građanima u tom
smislu, poto na odbor me moe da se upliće u sudske postupke",
objanjava Magda. Ona nastavlja da objanjava da KRLJP nema nadlenost
da se bavi ispitivanjem rada kosovskih sudova, niti da deluje kao
apelacioni sud jer su sudovi nezavisni. Međutim, ako građani smatraju da
su njihova prava bila uskraćena od strane kosovskih institucija, oni
imaju pravo da svoje albe iznesu pred Ustavni sud Kosova.
"Ustavni sud Kosova prima individualne
ustavne albe. To je moguće jer je Evropska konvencija o ljudskim
pravima ugrađena u ustav Kosova. Nema mnogo drava u svetu u kojima
postoji takva mogućnost", naglaava Magda, dodajući da je Ustavni sud
postigao dobre rezultate u primeni ljudskih prava na Kosovu.
"Kosovski ombudsman i Ustavni sud su
institucije koje se bave albama građana na krenje ljudskih prava kada
su ta krenja počinjena od strane kosovskih institucija ", objanjava
ona. "To je vano poto Kosovo jo uvek nije steklo status univerzalno
priznate drave i nije drava članica Saveta Evrope. To znači da građani
Kosova ne mogu da se ale Evropskom sudu za ljudska prava ".
Magda radi već pet godina u Strazburu kao
advokat pri Evropskom sudu za ljudska prava. Tamo je njen zadatak da
izrađuje nacrte i priprema presude i odluke koje slue kao osnova za
sudske rasprave suda. Magda je jedna od tri međunarodna stručnjaka za
ljudska prava koji sede u Komisiji za Reviziju Ljudskih Prava. Nekoliko
puta godinje ona dolazi na Kosovo na redovne sednice komisije. Ostala
dva stručnjaka u odboru su g-din Guenael Metro i g-đa Katja Dominik.
"Prvi put sam dola na Kosovo 2005. godine.
Dopala mi se Pritina i bila sam fascinirana istorijom Balkana. Nekoliko
godina kasnije vratila sam se da bih radila za UNMIK-ov Savetodavni
odbor za ljudska prava," naglaava Magda, dodajući da je za nju bilo
prirodno da nastavi da radi u KRLJP-u u sličnom svojstvu.
Kao neko ko je radi za sud u Strazburu, Magda
kae da je interesuje primena ljudskih prava u stvarnom ivotu. "Jedno
je raditi za najvii evropski sud, a sasvim drugo je videti kako se
Evropska konvencija moe sprovesti u praksi kako bi se poboljao ivot
običnih građana i ovde na Kosovu", kae Magda.
On kaze da je vazno da advokati nikada ne
zaborave da pravni i tehnički aspekti njihovog rada mogu da imaju
ogroman uticaj na ljudske ivote.
Poljska, odakle Magda inače potiče, kao jedna
post-komunistička zemlja morala je da se suoči sa sopstvenim
pravosudnim izazovima. Nakon četrdeset godina vladavine komunističke
partije koja je uobličila celokupno drutvo u Poljskoj, njena zemalja se
transformisala u fukcionalnu viepartijsku demokratiju.
"Svoje pravosudne ispite sam polagala u
periodu vanrednog stanja u Poljskoj početkom osamdesetih godina, ali sam
osećala da ne elim da postanem sudija u jednopartijskom sistemu.
Umesto toga predavala sam na univerzitetu. Bila sam oduevljena prvim
iskustvom slobode kada je 1989. godine konačno dolo do promene u mojoj
zemlji", kae Magda.
Međutim, u poređenju sa mirnom tranzicijom u
Poljskoj, put Kosova ka slobodi bio je prilično dramatičan. "To je bilo
jedno traumatično iskustvo za celo drutvo", naglaava Magda.
Ljudi u regionu su, prema Magdinom shvatanju,
poneeni novostečenim osećajem slobode. Ali sloboda, naglaava Magda,
ima određene granicame. Vrednost vladavine prava je u tome to
predstavlja glavni regulator tih novostečenih sloboda za opte drutveno
dobro.
"Ljudi misle da sloboda podrazumeva da sve
treba da bude dozvoljeno, a to apsolutno nije slučaj u demokratskom
drutvu. Zakon je taj koji podjednako nameće ograničenja građanima i
javnim organima ", naglaava on.
Nakon jo jedog napornog radnog dana u kancelariji KRLJP-a Magda se vraća nazad u Strazbur. Na proleće će se ponovo vratiti u Pritinu kako bi predsedavala jo jednom sednicom komisije.